U međunarodnom istraživanju TIMSS 2015, kojim se mere postignuća učenika iz matematike, biologije, fizike i geografije, među više od pola miliona đaka iz celog sveta, učestvovalo i 4.036 učenika iz 160 škola u Srbiji
Učenici četvrtog razreda osnovne škole iz Srbije iznad su proseka kada je u pitanju znanje iz matematike i prirodnih nauka (biologija, fizika i geografija) – pokazali su rezultati najnovijeg međunarodnog istraživanja TIMSS 2015. (Trends in International Mathematics and Science Study). Ovo je najbolji uspeh koji je Srbija postigla od kada naša zemlja učestvuje u TIMSS istraživanju, a od 57 zemalja sa svih kontinenata, „azijski tigrovi” zauzimaju vrh na obe ove liste (Singapur, Južna Koreja, Hongkong, Japan, Tajvan).
Zašto maturanti kvare uspeh
U istraživanju 2003. i 2007. godine iz Srbije su učestvovali mali maturanti, a 2011. i 2015. đaci četvrtog razreda. Dr Nikoleta Gutvajn je rekla da je u planu da Srbija učestvuje i u sledećem TIMSS istraživanju 2019. godine i da će prvi put biti obuhvaćeni đaci i četvrtog i osmog razreda, što će nam dati najbolju sliku o tome zašto učenici padnu sa rezultatima dok stignu do mature.I dok su četvrtaci dva puta zaredom iznad proseka, osmaci su oba puta bili ispod. Primera radi, 2007. godine maturanti su u oblasti matematike imali 486 poena, a iz prirodnih nauka 470. Prosek TIMSS skale je 500 poena.
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, objasnila je da se u istom trenutku objavljuju rezultati u svim zemljama u kojima je rađeno istraživanje, kao i da su oni bitni pokazatelji zbog reforme na kojoj rade prosvetne vlasti.
Po rečima dr Nikolete Gutvajn, direktorke Instituta za pedagoška istraživanja, u TIMSS-u je učestvovalo 580.000 učenika širom planete, uključujući i 4.036 učenika (i isto toliko roditelja) iz 160 osnovnih škola u Srbiji. Reč je o međunarodnom projektu ispitivanja znanja učenika četvrtog i osmog razreda iz matematike i prirodnih nauka, koji se sprovodi svake četiri godine – od 1995. Srbiji je ovo četvrto učešće od 2003.
Naši učenici su postigli bolji rezultat u oblasti prirodnih nauka – 525 poena, a prvoplasirani Singapur ima 590. To nas svrstava u red zemalja poput Kanade, Nemačke i Danske, a ispod nas su ostali Australija, Severna Irska (koja je recimo šesta iz matematike), Španija, Holandija, Italija, Belgija, Portugalija, Novi Zeland, Francuska, Turska. Rusija je četvrta sa 567 bodova, SAD imaju 546, Slovenija 543, Hrvatska 533, a poslednji je Kuvajt sa 337 bodova.
Iz matematike srpski četvrtaci su postigli 518 poena, u rangu Švedske, Slovenije, Nemačke. Bolji smo od Australije, Kanade, Italije, Španije, Hrvatske, Novog Zelanda, Francuske… Prvi je Singapur sa 618 bodova, Finska ima 535 poena koliko i Poljska, a poslednji je ponovo Kuvajt sa 353. Na predstavljanju istraživanja čuo se i zanimljiv podatak da se naši đaci plaše matematike i da smo u vrhu Evrope po anksioznosti kada je ovaj predmet u pitanju.
– Ovi rezultati nas svrstavaju u rang svih okolnih razvijenih zemalja. To znači da imamo decu i učitelje koji mogu da stanu u red sa vršnjacima i kolegama iz bogatijih, zapadnih zemalja. Ovo je pokazatelj da se u Srbiji radi dobro, ali i da neke stvari moramo da menjamo u periodu od petog do osmog razreda – rekla je Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.
Ono na čemu je takođe potrebno raditi jeste da se poveća procenat najboljih učenika iz matematike i prirodnih nauka, kao i da se poveća procenat onih koji savladaju samo osnove programa. Primera radi, u Singapuru i Hongkongu, gotovo čitava generacija (99–100 odsto) savladava osnove matematike, dok je znanje polovine đaka na naprednom nivou. U Srbiji „naprednih” ima osam odsto u prirodnim nauka i 10 odsto u matematici, a onih najlošijih od sedam do devet odsto.
Ivana Jakšić je u ime nacionalnog tima koji je sproveo ovo istraživanje dala malo više detalja: u Srbiji su učestvovali đaci iz malih i velikih škola, izdvojenih odeljenja, gradskih i ruralnih područja, a uz testove sa učenicima, ispitivani su i direktori škola, nastavnici i prvi put – roditelji.
– U odnosu na prethodno istraživanje, naši đaci su se u prirodnim naukama popravili kada je u pitanju živa priroda (biologija), dok su kod matematike bolji u prikazu i primeni podataka. Jasno je da još ima prostora za napredovanje i da utvrdimo zašto je razlika između učenika iz Singapura i njegovog vršnjaka iz Srbije 100 poena – rekla je Jakšićeva.
Na pitanje „Politike” kako se objašnjavaju bolji rezultati u odnosu na prethodno istraživanje – da li to znači da je ova generacija bolja ili su učitelji više radili sa đacima, rečeno je da nastavnicima jeste ukazano šta bi trebalo više da rade sa učenicima, odnosno da promene način rada i predavanja.
Istraživači su TIMSS iskoristili i da ispitaju šta je to što utiče na učenička postignuća i dobili iznenađujuć rezultat: 85 odsto zavisi od onoga što đaci donesu u školu (iz porodice i vrtića), a 15 odsto utiče sama škola.
Po objašnjenju Ivane Jakšić, utvrđeno je da bolje rezultate postižu đaci koji su prošli pripremni predškolski program, koji su pre polaska u prvi razred znali da pišu, čitaju, računaju, đaci čiji su roditelji visokog obrazovnog nivoa i višeg socijalnog i ekonomskog statusa (deca imaju svoju sobu, svoj radni sto, svoj kompjuter…).
S druge strane, na osnovu izjava direktora, zaključeno je da na bolji učenički uspeh utiče školska sredina u kojoj nema remećenje nastave, u kojoj nema neopravdanih izostanaka, nema disciplinskih problema, u kojima se gaji pozitivan stav prema matematici, u kojima se nastavnici više angažuju na času, interesantnije predaju….
Svi ovi rezultati ukazali su na potrebu usmeravanja na što ranije učenje, kao i na razvijanje pozitivnih uverenja o matematici. Ministarstvo prosvete, čulo se na konferenciji, počeće pilotiranje novih predškolskih programa, kako bi se 2017/2018. sproveo novi program za predškolski uzrast.
Izvor: Zelena ucionica
Nema komentara