Uskoro će prestati da traži tvoju ruku, da te vuče da gradite kuću od kocki, da te zove da igrate fudbal, kuvate ručak…
Uključuješ kompjuter i zaranjaš u njega. Dete te zove da se igrate – kao i uvek u najnezgodnijem času. Dosađuje s nekim tamo koještarijama. To te ljuti.
„Kako ne shvataš, imam važna posla…“ „Idi tamo, pusti me sad, ne dosađuj…“
Proći će nekoliko godina i ove reči će se vratiti tebi, kao bumerang, u trenutku kada bi tebi više od svega na svetu značilo da porazgovaraš s najrođenijim bićem, da samo tako, prosto-naprosto budete zajedno. Bumerang.
Nema tog crtaća, ni bebisiterke, ni bake, ni vaspitačice koji bi mogli zameniti roditelja. Mama i tata su najvažniji ljudi u životu malog čoveka. Dete oseća potrebu za tobom, upravo sada.
A to neće dugo potrajati – deca brzo rastu. Uskoro će prestati da traži tvoju ruku, da te vuče da gradite kuću od kocki, da te zove da igrate fudbal, kuvate ručak… Dete će stvoriti svoj svet u kojem za tebe neće imati mesta. I kada ga pozoveš, nećeš ugledati ozareno lice kako ti hrli u susret, već grimasu koja govori – šta sad opet hoćeš od mene? Bumerang.
Više od polovine mama i tata ove redove čitaju nakon što su deci pustili nešto na TV-u, kompjuteru… Iskreno, da li je i tvoje dete u ovom času pred ekranom? O da, tako je najzgodnije! Pogledaj TV, uzmi nešto zabavi se, popusti malo s tim dosadnim pitanjima, ne smetaj… Proći će koja godina i začućeš iste te reči. Bumerang.
Jednom će sve proći… Karijera, druženja, važni poslovi. Tebi ostaje porodica. Tvoja porodica i tvoja deca.
Nauči da ih sačuvaš na vreme – sada. Isključi kompjuter. Nek posao sačeka. Zagrli dete. Porazgovaraj s njim. Ti si moje najrođenije biće, reci mu. I mnogo te volim.
Sve je tako jednostavno. Eto ga – bumerang ljubavi i sreće.
Izvor: Zelena ucionica
Nema komentara