Uključite dete aktivno u kućne poslove: postavljanje, raspremanje stola, samostalno jedenje, prostiranje veša, zalivanje cveća, raspremanje sobe i držanje stvari u redu.
Objasniti detetu da svaki predmet ima svoje mesto i da nakon korišćenja treba da ga vrati na mesto, ali to uradite bez stalnih kritika i podsećanja.
Obezbedite dovoljno vremena da se mališan druži sa drugom decom, starijom i mlađom.
Obezbedite dovoljno didaktičkih igračaka i drugih aktivnosti koje zahtevaju kompleksnije angažovanje i razmišljanje (na primer, petogodišnje dete je u stanju da nauči da igra šah), koje prikazuju prirodne i društvene pojave i procese (enciklopedije su zanimljive već četvorogodišnjem detetu i u stanju je i samostalno da ih razgleda).
Odgovarajte strpljivo na postavljena pitanja, koliko god ona izgledala dosadna i koliko god se ponavljala.
Detetu jasno objasnite razliku između onoga što se radi i što je dobro – da deli igračke, da se zahvali, da zamoli kada nešto želi, i što nije dobro i ne radi se – udaranje, svađanje, ružne reči, i onda pustiti dete da to primenjuje, bez kritika, kazni i opominjanja.
Ovaj put jeste duži i sa usponima i padovima u ponašanju, ali u dugoročnom smislu doprinosi razvoju ličnosti koja razume motive i posledice svog ponašanja i kod koje lepo ponašanje potiče iznutra kao rezultat svesne odluke, umesto da je nametnuto spolja.
Izvor: Zelena ucionica
Nema komentara