Sve spremno za završni ispit, koji u sredu počinje da polaže oko 69.000 osmaka, a prvo na redu je testiranje iz srpskog. Ministarstvo prosvete ne otkriva u kojoj štampariji se izrađuju testovi za polaganje
Testovi za malu maturu već su u štampi, a ove godine, radi veće bezbednosti, Ministarstvo prosvete je odlučilo da u tajnosti drži podatke o štampariji koja je zadužena za izradu testova. Za generaciju od 69.000 osmaka spremno je 72.000 testova, koji će do školskih uprava, a potom i škola, stići u sigurnosnim kesama i niko neće moći da ih vidi do srede, kada je prvi dan testiranja.
Osmaci će u sredu od deset do 12 časova polagati završni ispit iz srpskog, odnosno maternjeg – mađarskog, albanskog, bosanskog, rumunskog, rusinskog, slovačkog i hrvatskog jezika. Test iz matematike zakazan je za četvrtak, 15. jun, u deset časova, a kombinovani test u petak, 16. juna, u isto vreme. Za sve učenike zadaci iz matematike i pitanja sa kombinovanog testa – iz fizike, hemije, biologije, geografije i istorije – biće isti, samo će sa srpskog biti prevedeni na manjinske jezike. Zadaci iz maternjeg jezika i književnosti pisani su za svaki jezik posebno.
– U pripremi zadataka učestvovali su i nastavnici iz osnovnih i srednjih škola, uz supervizore sa fakulteta – objašnjava za “Novosti” Dragana Stanojević, rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, koji je zadužen za pripremu maturskih testova. – Kao i prethodnih godina, poštovane su bezbednosne mere, a pristup Centru imale su samo osobe sa posebnim ovlašćenjima.
Zavod je zadužen i za pripremu i štampu testova na Brajevom pismu, kao i manji broj testova za učenike koji su ranijih godina po drugačijim programima završili osmi razred.
Završni ispit za ovu generaciju osmaka, u odnosu na prethodne, razlikovaće se samo u većem broju “otvorenih pitanja” na testu iz srpskog, tj. biće manje zadataka sa ponuđenim odgovorima, a više onih gde će učenici sami upisivati rešenja.
– Pravila su ostala slična kao i prethodnih godina. Direktori će testovi preuzimati iz školskih uprava na sam dan polaganja, do sedam ujutru, i moraće da brinu o njihovoj sigurnosti. Sami se izjašnjavaju da li im je potrebna policijska pratnja za transport testova do škole – kaže Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete za osnovno obrazovanje. – Nastavnici i supervizori neće dežurati u svojim matičnim školama, već u drugima, gde ne poznaju decu. Obaveza dežurnih nastavnika je da sve pripreme za učenike, koji treba da stignu u prostorije za polaganje najmanje pola sata pre testiranja.
VRAĆAJU SE BODOVI SA TAKMIČENjA
UČENICI od ove godine ponovo mogu da računaju da će se bolje rangirati zahvaljujući bodovima osvojenim na takmičenjima. Računaće se samo bodovi iz predmeta koji se polažu na završnom ispitu. U obzir će se uzimati nagrade osvojene u osmom razredu, a sa međunarodnih takmičenja prvo mesto nosiće 12, drugo osam, a treće šest bodova, dok se državnog takmičenja prvo mesto obezbeđuje šest, drugo četiri i treće dva boda. Ukoliko učenik ima više nagrada, u obzir će se uzimati najbolji rezultat.
I ove godine polagaće se u velikim salama – fiskulturnim ili svečanim ili u nekim drugim prostorijama u kojima je moguće smestiti veliki broj učenika. Prema rečima Vesne Nedeljković, najvažnije je da deca dođu odmorna i naspavana na polaganje. Savetuje im da ne žure u davanju odgovora, jer će vremena biti dovoljno, a u svakoj prostoriji, sat će biti na vidnom mestu.
– Priznavaće se samo odgovori napisani hemijskom olovkom, tako da deca treba da provere da li su na ispravan način upisala sva rešenje. I dežurni nastavnik ima obavezu da, kada učenik preda test, proveri da li su svi odgovori upisani hemijskom olovkom – podseća naša sagovornica.
Na svakom testu biće po 20 pitanja, a učenik koji odgovori tačno na sva pitanja može da osvoji maksimalno deset bodova na jednom testu, ukupno 30. Još 70 bodova imaće učenici sa svim peticama u šestom, sedmom i osmom razredu. Broj bodova iz škole izračunava se tako što se uspeh iz šestog razreda, zaokružen na dve decimale, pomnoži sa četiri, a uspeh iz sedmog i osmog sa pet.
Najviše bodova, prema rezultatima iz prethodnih godina, biće potrebno za upis u medicinske i ekonomske škole, ali i u gimnazije. Prošle godine je profil medicinska sestra-tehničar najviše učenika stavilo na vrh liste želja – čak njih 4.267. Na drugom mestu bio je ekonomski tehničar, koji je bio prva želja 3.459 učenika, na trećem mestu tehničar drumskog saobraćaja, koji je najviše želeo 3.371 đak i na četvrtom, sa 2.483 izkazane prve želje – elektrotehničar računarstva.
Novina na ovogodišnjem upisu biće veći broj zanatskih profila, na kojima će se učenici obrazovati prema dualnom modelu. Novo je i što jedna stručna škola, Farmaceutsko -fizioterapeutska, dobija dvojezičnu nastavu, na srpskom i engleskom, kao i uvođenje većeg broja odeljenja u gimnazijama za učenike nadarene za informatiku, koji su već polagali i prijemni ispit. Na prijemnom su veći bili i đaci koji žele da upišu Matematičku, Filološku ili odeljenja gimnazija za učenike nadarene za fiziku ili matematiku, kao i đaci koji su se opredelili za umetničke škole. Ipak, svi oni izlaze i na završni ispit, jer bez njega ne mogu da dobiju diplomu o završenoj osnovnoj školi. I ove godine u srednje škole moći će da se upišu i učenici koji na maloj maturi ne osvoje nijedan bod.
Izvor: Zelena ucionica
Nema komentara