Mnogo puta smo pisali o tome koliko je za decu zapravo korisna svaka vrsta aktivnosti u prirodi – penjanje, skakanje, trčanje, vrtenje u krug… Ipak, ako odete u parkić, videćete da i dalje veliki broj roditelja (a naročito baka) ne dozvoljava deci da rade ništa od ovih stvari. Načuljite uši i čućete na sve strane: „Ne, ne penji se tamo! To je za veliku decu, ti si mali!”, „Nemoj da trčiš! Stani, polako!”, „Ne skači odatle, visoko je!”.
A onda, kad se igra završi, ti isti roditelji spakuju dete u auto, bez auto-sedišta, veoma često i tako da pozadi sedi samo.
Dragi roditelji, nisu barice, promaja, brzo trčanje neprijatelji naše dece, već je to ponekad naša neodgovornost. Iako je po Zakonu o bezbednosti saobraćaja upotreba auto-sedišta obavezna, veoma mali broj roditelja ih koristi za decu do tri godine. Zvanična statistika kaže da je na našim putevima samo 32 odsto dece do tri godine vezano u auto-sedištima. Za decu stariju od tri godine, koja takođe treba da se prevoze vezana u posebnim sedištima jer nisu dovoljno stara za obične pojaseve u automobilu, i nema zvaničnih podataka.
– To su zabrinjavajuće niski procenti i moramo još puno da radimo na podizanju svesti o važnosti korišćenja auto-sedišta – kaže Ivana Mihajlović, obučena savetnica za dečja auto-sedišta. – A čak i kada nabave auto-sedišta, roditelji ih u više od 90 odsto slučajeva koriste nepravilno.
Na osnovu višegodišnjeg iskustva Ivana Mihajlović smatra da su roditelji često zbunjeni različitim informacijama o auto-sedištima, njihovim vrstama i nameni, te da greše pri kupovini. Najčešće žure da dete prebace u veće sedište, pa preskoče kupovinu onog za novorođenče i bebu. To su sedišta grupe 0 i 0+, takozvana jaja koja se u automobilu postavljaju suprotno smeru vožnje. Takva vožnja je najbezbednija za decu mlađu od dve godine jer ona nemaju dovoljno razvijenu konstituciju pa ako su postavljena u smeru vožnje veliki je rizik od povrede vrata i kičme. A obrnuti položaj daje im veću sigurnost tokom vožnje.
– Važno je da roditelji ne žure sa prelaskom u auto-sedišta veće kategorije – napominje Ivana. – Treba pratiti uputstva proizvođača, dobro sve proučiti i odvojiti vreme za kupovinu. Takođe, savetujemo da se pre kupovine sedište isproba u automobilu, jer se sva sedišta u svim automobilima ne postavljaju jednako čvrsto. Iako je mala, uvek postoji mogućnost da auto i sedište budu nekompatibilni, zato ih i treba isprobati. Iz iskustva znam da su prodavci vrlo predusretljivi po tom pitanju, do sada nisam čula da je neko imao problema da isproba sedište pre kupovine.
Savetnice za auto-sedišta širom Srbije organizuju besplatne preglede i pomažu pri izboru i montiranju auto-sedišta. Roditelji pri kupovini sedišta najčešće prave tri vrste grešaka, napominje Ivana.
Auto-sedišta su često nepravilno postavljena u automobil, ili nisu dovoljno čvrsto vezana, ili pojas nije pravilno provučen. Druga najčešća greška je da dete nije pravilno vezano, tj. da su pojasevi sedišta suviše labavi. Pojasevi treba da budu čvrsto zategnuti tako da između detetove ključne kosti i pojasa može da stane samo jedan prst.
Takođe, decu u auto-sedišta ne bi trebalo vezivati u jaknama, skafanderima i debeloj zimskoj garderobi jer se tada pojasevi ne mogu dovoljno zategnuti. Treća najčešća greška je da sedište ne odgovara uzrastu. Vrlo često roditelji decu mlađu od godinu dana prebacuju u sedišta koja se postavljaju u smeru vožnje. S druge strane, prema uputstvima proizvođača treba paziti da dete ne preraste sedište u kom se trenutno vozi.
Sve ove greške potencijalno su veoma opasne jer deca koja su nepravilno vezana mogu ozbiljno da stradaju.
– Ne samo da je veoma opasno voziti nevezano dete, opasno je prevoziti i nepravilno vezano dete – upozorava Ivana Mihajlović. – Opasnosti su u tom slučaju kao i za sve nevezane putnike, jer prilikom sudara nevezana deca nastavljaju da lete ka tački udarca u automobil i pri tom zadobijaju ozbiljne i životno ugrožavajuće povrede. Svi putnici u automobilu, odrasli i deca, na prednjim i zadnjim sedištima moraju uvek da budu pravilno vezani.
Promene koje donosi novi Zakon o bezbednosti saobraćaja bi, pre svega, popunile prazninu koju imamo, pa bi sva deca morala da budu vezana u odgovarajućem sistemu za vezivanje dok ne porastu dovoljno da se mogu vezati pojasom automobila. To bi u narednim godinama sasvim sigurno uticalo na povećanje bezbednosti i smanjenje broja dece koja stradaju u automobilu. U Srbiji, kao i svuda u Evropi, poslednjih godina deca više stradaju kao putnici nego kao pešaci. Zakonodavcima i svima koji brinu o bezbednosti saobraćaja glavni cilj je da sačuvaju živote i zbog toga zakonske promene i idu u tom pravcu iako je nabavka auto-sedišta dodatni izdatak za roditelje.
– Treba imati u vidu da ove promene čuvaju živote naših najmilijih. Većina roditelja je u nezavidnoj finansijskoj situaciji, ali auto-sedišta moramo posmatrati kao osnovnu opremu automobila ako nameravamo da u njemu prevozimo decu – poručuje naša sagovornica.
– Važno je da roditelji znaju da auto-sedišta zaista spasavaju dečje živote. U zavisnosti od kategorije, neka od njih pružaju i do 90 odsto zaštite od teških i smrtnih povreda, ako se pravilno koriste. Kako bismo zaista u visokom procentu zaštitili dečje živote u saobraćaju, potrebne su nam razne edukacije za vozače i roditelje ali i za ljude u institucijama, naročito one koji su autoriteti mladim roditeljima (policajci i medicinsko osoblje).
IZVOR: Zelena učionica
No Comments