Društvo je sklonije popustiti devojčicama da se igraju autićima ili da igraju fudbal, nego dečacima tolerisati igranje lutkama iako to razvija empatiju, govor i finu motoriku.
Dečake su oduvek obeshrabrivali kad je reč o igranju sa lutkama i igračkama “za devojčice”, uglavnom iz straha da će to uticati na njihovu seksualnu orijentaciju i razvoj. Društvo je sklonije popustiti devojčicama da se igraju autićima ili igraju fudbal nego što će dečacima tolerisati interes za lakove, igre frizera ili pravljenje kućica za lutke. Ipak, kako možemo očekivati od modernih očeva da se kvalitetno brinu o svojoj deci, a u isto vreme zabranjivati malim dečacima da se igraju lutkama? Upravo kroz takvu igru vežbaju “roditeljske veštine”, isto kao i devojčice.
– Iako igra izgleda kao nešto banalno, radi se o biološkom nagonu koji se javlja kod sve dece urednog razvoja i predstavlja glavni način učenja i komunikacije – objašnjava psiholog Sanja Ivanušević Grgas, praktičar terapije igrom.
Istina je da je igra devojčica smirenija, a igra dečaka je praćena višim nivoom energije te uključuje aktivne i fizičke igre. Ipak, mnoga deca ne žele da ih ograničavaju. Da li ih sputavati ili pustiti da izaberu svoje interese?
– Ako deci damo priliku, bez prenošenja svojih očekivanja ili zabranjivanja, videćemo da će svi rušiti stereotipe – napominje psiholog Sanja Ivanušević Grgas dodajući da korišćenje raznolikih i drugom polu namenjenih igračaka nema veze sa negativnom uticajem na razvoj deteta nego mu itekako doprinosi.
Kontrolisanje ili ograničavanje načina igre jednako je kao i kada odrasloj osobi pokušamo “narediti” šta da misli i govori. Svako dete treba bi ima pravo da zaroniti u svet mašte i igra se kako želi – pa bilo to devojčice akcionim figurama a momci Barbikama.
– Veštačka podela igračaka na muške i ženske ograničava decu u igri, a time i razvoj veština, interesa i talenata. Očekivanja zasnovana na polu i pritisci na decu da se ponašaju prema veštačkim društvenim normama, a ne onako kako oni zaista jesu, veoma snažno deluju na njih i oblikuju ih te često imaju negativne posledice – naglašava psiholog Ivanušević Grgas.
Igranje lutkama, na primer, nosi razvojne dobrobiti nezavisno od pola. Kroz odevanje lutaka razvija se fina motorika. Razgovaranje s lutkama pomaže razvoju govora, izražavanju osećanja i rešavanja problema. A saradnja s drugom decom u toj igri doprinosi razvoju socijalnih veština i veština pregovaranja.
– Ono što sigurno znamo je da ‘igračke za devojčice’ ne uzrokuju promenu polne orijentacije nego, naprotiv, podstiču razvoj – kaže psiholog, a da sve igračke trebaju biti jednako dostupni svoj deci misli i Marina Kubinčan Gruičić, vaspitačica-mentor u Dečjem vrtiću Iskrica.
– Zabrana igre lutkama može imati negativne posledice na razvoj (zakidanje za vredno iskustvo, stvaranje osećaja nesigurnosti, loša slika o sebi). U vrtiću su igračke ponuđene po centrima bez podele na ‘muške’ i ‘ženske’, ali ih deca svejedno tako doživljavaju – rekla je Kubinčan Gruičić.
Bebe vole plavo, a ljubav prema ružičastom se uči.
Kognitivna istraživanja pokazuju da sve bebe vole plavo. Vanessa lobuli i Judi Deloach proučavale su grupu dece od sedam meseci do pet godina. Većina je birala plavu igračku, a tek oko druge godine devojčice su počele birati ružičastu.
Pobune protiv velikih lanaca donose promene
Srednjoškolka Antonia Aires-Brovn iz SAD-a imala je 11 godina kad je 2008. pokrenula kampanju protiv Mekdonaldsa jer su delili Happi Meal igračke na osnovu pola. Poznati lanac dečjih igračaka Tois’r’us takođe je nakon pobune roditelja promenio na svojoj veb stranici podelu na “muške” i “ženske” igračke.
Ružičasta je bila za dečake, a nežna plava za devojčice
Naše prabake verovatno su bile kao bebe odevene u bele haljinice. Baš kao i pradedovi. Tek 20-ih godina prošlog veka spominju se pastelne boje – i to ružičasta za dečake, jer je jača, i nežna plava za devojčice. Ipak, više se spominjala boja kose i očiju nego pol.
Izvor: MOJ PEDIJATAR
Nema komentara