Zamor je uobičajen fenomen u našem društvu i može imati veliki uticaj na individualne sposobnosti  i dobrobiti pre svega deteta. Roditelji i nastavnici već odavno veruju da deca koja imaju oštećen sluh imaju povećani rizik od zamora. Jedna od pretpostavki  je, kako se školski dan bliži kraju, dete koje ima oštećen sluh može biti „fizički i mentalno istrošeno“  kao rezultat  usredsređivanja na govor učitelja ili drugih đaka.

Štaviše, povećani napor prilikom slušanja, zamor i stres kod dece sa oštećenim sluhom može ugroziti sposobnost učenja u bučnom okruženju u učionici, čime se povećava rizik za pojavu poteškoća u školi.

Empirijske studije koje podržavaju ideju da se deca sa oštećenjem sluha više zamaraju od dece sa normalnim sluhom, tek su nedavno počele da se uzimaju u obzir.

Šta je zamor ?

Zamor ima veliki uticaj na naše živote i svako od nas ga je doživeo u nekom trenutku ili periodu.  Zapravo, zamor  je jedna od najčešćih žalbi na koju nailaze lekari u primarnim zdravstvenim ustanovama i predstavlja značajni simptom povezan sa brojnim hroničnim zdravstvenim stanjima.

Bez obzira na ovo, izgleda da se zamor u današnjem društvu retko proučava i slabo razume. Pored dugogodišnjeg istraživanja  čini se da još uvek ima više pitanja nego odgovora o njegovom poreklu i finkcijama.

• Zbog čega se osećamo umorno?
• Zašto nas određena aktivnost više zamara od druge?
• Na koji način je zamor povezan sa stvarima kao što je nivo energije, naprezanje pri slušanju ili stres?
• Koji su uzroci zamora, naročito neobjašnjivog  zamora kada nema osnova za medicinsku dijagnozu?
• Zbog čega jedno dete sa oštećenim sluhom ima povećan rizik od zamora, a drugo dete koje ima slično oštećenje sluha i istoriju slučaja nema problema za zamorom?

Ova pitanja, kao i još mnoga druga, naglašavaju činjenicu da  je zamor, sveprisutan i veliki zdravstveni problem u današnjem društvu,  zapravo  višestruki i komplikovan problem.

Fizički zamor se odnosi na smanjenu sposobnost ili želju za obavljanjem nekog fizičkog zadatka, dok mentalni/kognitivni zamor može biti  definisan kao subjektivno stanje raspoloženja – osećaj umora, iscrpljenosti ili nedostatka energije da se ispune emocionalni  ili kognitivni zahtevi.

Mentalni zamor karakteriše slaba koncentracija, smanjena sposobnost pamćenja, smanjena pažnja i reakcija, osećanje uznemirenosti, smanjena opšta efikasnost. Zamor generalno utiče na kvalitet života.

Može li se dete umoriti od slušanja?

Napor pri slušanju može se opisati kao naročito naprezanje mentalne energije kako bi se propratila i razumela izgovorena poruka.  Napor pri slušanju može se smatrati specifičnim oblikom mentalnog naprezanja. U širem smislu, mentalni napor se posmatra kao mentalno opterećenje svojstveno isključivo ljudskom rodu, zapravo se posmatra  kroz osobu ili zadatak. Dodatno, mentalno opterećenje odnosi se na ljudske odluke, tj. povezano sa procesom i poteškoćama vezanim za donošenje odluka.

Deca u učionicama součavaju se sa više različitih mentalnih zahteva , tj. potrebno je mnogostruko mentalno naprezanje kako bi obavili sve zadatke koji se od njih očekuju. Na primer, potreban je mentalni napor da se obavi pisanje nekog zadatka, da se pročita zadatak, da se sluša nastavnik i druga deca u učionici. Koliko će napora dete morati da uloži u ovoj situaciji zavisi od više faktora, počevši od mentalne sposobnosti đaka i njegove koncentracije do toga kakva je akustika u učionici.

Ono što je važno da razumemo, da bi nadoknadili deficit svog auditivnog  kapaciteta, deca i odrasli koji imaju oštećenje sluha  moraju da povećaju mentalni napor u odnosu na osobe koje nemaju oštećenje sluha, kada pokušavaju da prepoznaju, obrade i odgovore na zvučne podsticaje, kao što je govor. Ako se dodaju potencijalne poteškoće koje se javljaju prilikom učenja kod dece sa oštećenjem sluha,  zaključuje se da je povećano naprezanje pri slušanju uzrok osećanju umora kod osoba sa oštećenjem sluha u njihovom svakodnevnom životu.

Kako su roditelji i nastavnici došli do zaključka da su deca sa oštećenim sluhom izložena povećanom riziku od umora? Prvenstveno svakodnevnim  posmatranjem i slušanjem dece, koja opisuju umor svojim rečima – da su iscrpljeni, da im se spava, da ih boli glava, da ne žele da učestvuju u fizičkim aktivnostima.

Nedavno  istraživanje potvrdilo je ovu pretpostavku. Deci istog uzrasta dati su zahtevni auditivni zadaci u trajanju od oko 2,5 sata u uslovima sličnim u školi. Učestvovala su deca koja imaju oštećenje sluha i koriste slušne aparate, deca koja imaju oštećenje sluha i ne koriste slušne aparate i deca koja nemaju oštećenje sluha. Deca su posmatrana i ispitivana, a njihovi dogovori i ponašanje pokazali su jasnu razliku u stepenu osećanja umora kod dece na kraju ovog produženog testa. Najviši stepen  zamora pokazala su deca koja imaju oštećenje sluha i ne koriste slušne aparate, zatim deca koja imaju oštećenje sluha i koriste slušne aparate, dok su deca koja nemaju oštećenje sluha pokazala najniži stepen zamora.

Nastavnici mogu identifikovati ovaj problem, a deo rešenja može se naći u amplifikaciji i adekvatnoj organizaciji rada na času.  Amplifikacija porazumeva da dete koristi odogvarajuće slušne aparate, sa specijalnom tehnologijom.   Na taj način omogućiće se bolje razumevanje govora u različitim okruženjima i samim tim smanjiti rizik od povećanog naprezanja i zamora. Organizacija rada u učionici veoma je važna, naročito kada su časovi koncipirani tako da se odvija verbalna imterakcija u bučnoj učionici. Za dete je veoma važno kakav će ambijent vladati u učionici. Može se napraviti takav raspored sedenja koji odgovara detetu koje ima oštećenje sluha da bi se smanjili efekti buke u učionici, zatim, da se teže nastavne jedinice sporije obrađuju kako bi dete moglo da usvoji i obradi zahtevni zadatak. Takođe se može preporučiti obavljanje aktivnosti u manjim grupama kad god je to moguće.

Zamor je uobičajeni fenomen današnjeg društva, a posledice zamora kod dece koja imaju oštećenje sluha mogu bit dalekosežne i znčajne – može uticati na napredak u školovanju, psihološki razvoj i konačno na kvalitet života.

Izvor: http://slusniaparatizonex.rs/da-li-se-vase-dete-brzo-zamara/