Narodni muzej u Beograde biće deo sedme Evropske noći istraživača, koja će se održati 30. septembra od 17 do 22 časa, programima koji će se održavati na Kalemegdanu, u Muzeju Vuka i Dositeja.
Evropska noć istraživača je događaj posvećen popularizaciji nauke i učenju kroz zabavu. Ovo je jedinstvena prilika da se upoznaju istraživači, da se sa njima razgovara i sazna šta oni zaista čine za društvo, na jedan interaktivan način. Ovogodišnja noć istraživača nosi slogan Istraži, prikaži, znanje potraži i ima za cilj da, pre svega mladima, približi posao istraživača i ukaže na sve načine na koje hrabri naučnici menjaju svet na bolje.
Muzej će se kroz izložbu na otvorenom na Kalemegdanu Arheološko putovanje vremenom i prostorom pozabaviti pitanjima šta jeste, a šta nije arheologija, kako to arheolozi istražuju, šta arheolozi rade sa nalazima koje otkriju, šta sve može da se sazna iz toga što pronađu i šta im je neophodno za nova saznanja.
Družeći se sa arheolozima saznaćemo na koji način oni na osnovu paleolitske alatke mogu da kažu da li ih je izradio i koristio Homo Sapiens ili Homo neandertalensis, da li je neolitska figurina starčevačka ili vinčanska, da li je fragment keramičke posude pripada ovoj ili onoj kulturi, odakle je i kojim putevima ćilibar ili opsidijan stizao na naše prostore, da li isti tip fibula (kopči) koje smo otkrili na arheološkom lokalitetu u Srbiji i Ukrajini ili Turskoj ili Francuskoj govore o migracijama ljudi i ideja ili je reč o nekom drugom fenomenu.
Praktični deo izložbe biće radionica Arheolog i ja kroz koju će učesnici biti u prilici da se u društvu arheologa upuste u prava mala istraživanja. Saznaćemo kakve je sve naučnike moguće susresti na arheološkom lokalitetu i koji je njihov zadatak u tim velikim stručnim timovima. Nakon otkrića nalaza, uz pomoć stručnjaka saznaćemo šta se sve može pročitati iz jednog arheološkog nalaza i zahvaljujući čemu arheolozi dolaze do saznanja o vremenu kada je nešto nastalo, ko je određeni predmet izradio ili svrsi za koju je nešto napravljeno.
Pored programa na Kalemegdanu u dvorištu Muzeja Vuka i Dositeja biće postavljen Wiki štand.
A svi posetioci će imati priliku i da poslušaju stručno vođeno sa akcentom na Vukovu reformu jezika upotpunjeno radionicom Vukovi brci, tokom koje će posetioci imati priliku da na svakom svojstven način ukrase Vukove brke i okušaju se u pravljenju fesa. Na taj način imaćemo priliku da se bar na kratko osetimo kako je bilo biti Vuk.
Posetioci Noći istraživača u Požarevcu će imati priliku da vide odlivak nadgropnog spomenika poznatog pod nazivom Stela bankara čiji se original čuva u Narodnom muzeju u Beogradu. Na nadgrobnom spomeniku građanina Viminacijuma, glavnog grada provincije Gornje Mezije prikazana je delatnost jednog bankara. Unosno zanimanje i u to vreme, bankarstvo je bilo razvijeno u gradu gde je bila stacionirana vojska sa velikom cirkulacijom novca.
Sačuvan je samo donji deo stele sa predstavom u niskom reljefu na kojoj se vide dve muške figure od kojih jedna sedi za stolom brojeći novac i kontrolišući beleške na voštanim tablicama, dok druga figura muška figura – rob stoji sa raširenim svitkom u rukama, verovatno podnoseći izveštaj. Danas nažalost nemamo podatke o pokojniku za koga je napravljena ova stela jer natpisno polje uokvireno stubićima nedostaje.
Ovaj spomenik se datuje u 3 vek n.e, vreme kada se sudeći prema većem broju natpisa iz Viminacijuma ovaj grad još uvek nalazio u fazi prosperiteta.
Gipsani odlivak stele bankara će pratiti kratak tekst o ovom nadgrobnom spomeniku uz koji će biti ispričana i priča o tome šta je sve moguće saznati o Rimskom Carstvu, rimskim građanima, vojsci, religij i dr zahvaljujći predstavama i natpisima otkrivenih na nadgrobnim spomenicima.
Izvor: Beograd za decu
Nema komentara