Ljubav je deci važnija od poklona
Kupovina poklona za decu roditeljima pričinjava veliko zadovoljstvo. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da treba biti na oprezu, jer lako mogu da upadnu u zamku. To se pogotovo odnosi na čestu kupovinu skupih igračaka, za koje mališani brzo gube interesovanje. Psiholozi tvrde da je dobar poklon zapravo znak pažnje i motivaciono sredstvo i da ne bi smeo da ima materijalnu vrednost.
Moderna industrija igračaka je toliko razvijena da se i sami roditelji oduševljavaju onim što se nudi. Međutim, upravo za takve igračke, koje su obično jako usko usmerene, mališani brzo gube interesovanje. Odbacuju ih, stavljaju na police, a umesto njih uzimaju mamine lonce i poklopce, smatraju psiholozi.
– Takve igračke obično završavaju u nekom ćošku. Za igru su vrlo nezahvalne, jer malo toga sa njima mogu da urade. Roditelji često misle da kupovinom skupih poklona mališanima mogu da nadomeste propušteno vreme, ali umesto toga stvaraju razmaženo ili nezadovoljno dete – kaže Snežana Stojaković, dečji psiholog.
Važno je da se pri kupovini poklona vodi računa o uzrastu i nivou razvoja deteta, ali i o njegovim interesovanjima. Zato je bitan i dobar odnos roditelja i dece. U tom slučaju nisu potrebni skupi pokloni, jer će otac ili majka u svakom momentu znati šta to njegovog klinca čini srećnim.
– Poklanjanje mora da ima emotivnu komponentu, da pokazuje da roditelji misle na dete i žele da ga obraduju. To opet pojačava emotivnu komponentu događaja i čini ga srećnim. Nekad je dovoljno uramiti zajedničku fotografiju, kupiti mu slikovnicu ili knjigu i zajedno je čitati, što će dete svakako pamtiti – priča Stojakovićeva.
Ipak, ne treba preterivati sa čestim kupovinama poklona, jer oni tada gube na značaju. Preporučuje se da se mališani daruju za rođendane ili važne praznike, početkom školske godine ili za neko veliko dostignuće. Ako se pokloni daju za svaku sitnicu, deca se neće radovati i neće znati čime su ga zaslužili. Postaće bahati i neće umeti da cene ono što su mu drugi dali.
– Da bi obezbedile prodaju, industrija igračaka razvila je strast kod dece prema kolekcionarstvu. Na primer, proizvode igračke sa likom filmskog junaka, kao što je Barbi ili nindža kornjače, ali njih se deca brzo zasite – kaže Snežana Stojaković.
Pri kupovini igračaka za bebe ili sasvim malu decu osnovni kriterijum treba da bude da je napravljena od mekanih materijala, oblih ivica, jarkih boja. To može biti igračka od plastike, zvečke ili visuljci iznad kreveta.
Oko prve godine mališani se interesuju i za kocke, a od druge godine obožavaće igračke što više svetle, pevaju, zveče i trepere.
– Manja deca vole velike i meke igračke, kao na primer lutke ili medvediće. One im predstavljaju omiljenu igračku i prelazni su objekat u odvajanju od roditelja, jer se uz nju osećaju sigurnije. To može biti i ćebence.
Od treće ili četvrte godine deca već počinju da imitiraju roditelje. Zanimaju ih manuelne aktivnosti, pa traže šerpice, poklopce, šoljice za kafu i ostale oblike pogodne za presipanje i mešanje. Uzimaju kašike ili usisivače koji im služe kao mikrofon. Idealno je da im u ovim godinama roditelji za poklon uzmu plastično posuđe, šoljice za kafu, tanjiriće ili kase.
– Time deca u igru mogu uključe i svoje vršnjake i lagano počinju da bivaju društveni i uče da dele – priča psiholog.
Od osme godine širi se spektar adekvatnih poklona za decu.
Tempere, drvene i vodene bojice, flomasteri, blok za crtanje, plastelin i slično uvek su zanimljivi deci. Osim što su zabavne, ove igračke razvijaju motoriku, opažanje, koncentraciju i kreativnost, a zajedničko crtanje ume da bude veoma smirujuće kako za decu, tako i za roditelje.
– Kad deca krenu u školu imaju jako malo slobodnog vremena. Treba ga usmeriti na sportske aktivnosti, druženja, kolektiv, grupne i takmičarske igre, pa im u skladu sa tim kupovati i poklone. Na primer, sportske rekvizite – smatra Stojakovićeva.
Roditeljima se preporučuje da starijoj deci poklone biraju u dogovoru sa njima, jer su već dovoljno zrela da sami odluče o njima. Mamama i tatama se savetuje da starijoj deci daju i nedeljni džeparac, jer tako uče da raspolažu novcem. U tome, međutim, ne treba preterivati, a roditelj treba da ima uvid kako ga dete troši.
Igračke prema uzrastu
– Oko prve godine: mekane igračke, lutke, medvedići, tupih krajeva, dovoljno velike da ne mogu da ih stave u usta.
– Od druge do četvrte godine: igračke što svetle, pevaju, zveče i trepere, šerpice, šoljice za kafu, kasice, pribor za lekare.
– Od pete godine do polaska u školu: kreativne i edukativne knjige, puzle, slagalice, društvene igre.
– Od osme godine: tempere, drvene i vodene bojice, flomasteri, blok za crtanje, plastelin…
Izvor: Zelena ucionica
Nema komentara