Da vi vaša beba pričala, morate i vi da se angažujete. Ono što većina roditelja zanemaruje, a vrlo je važno, jeste da nikada ne tepate svome detetu, već da mu se obraćate kao odrasloj osobi
Što više uključujete vaše dete u razgovor brže će naučiti da govori. Podstaknite ga da što više priča tako što ćete ga uključivati u porodične razgovore i postavljati mu pitanja. Kao i kod učenja novog stranog jezika, što više vaše dete bude govorilo brže će i naučiti. Logoped Vanja Nikolić otkriva neke od trikova kojima ćete poboljšati govor vašeg mališana.
– Oponašajte zvukove vaše bebe, jer ubrzo nakon gukanja i prvih slogova bebe počinju da brbljaju i ponavljaju različite slogove, što zvuči kao poseban bebeći jezik. Kada govor beba nailazi na odobravanje roditelja, one sve više i češće pričaju. Kada pričate sa svojim detetom upotrebljavajte jednostavne reči, ali s vremena na vreme ubacite i neku složeniju, jer što više reči čuje dete će biti rečitije. Dečije pesmice su, takođe, dobar način da vaše dete nauči nove reči – navodi naša sagovornica.
Ukoliko vaš mališan nije baš neka pričalica najbolji način da ga podstaknete da više govori jeste kroz igru. Igrajte se sa njim “slovo na slovo” ili igre u kojoj svako treba da za određeno vreme navede što više predmeta. Ponavljanjem naziva predmeta detetov rečnik se proširuje. Ukoliko dete nepravilno izgovara neke reči, vi za njim ponovite onako kako treba, ali sa osmehom tako da dete ne oseti da ga ispravljate. Konstantnim ispravljanjem vršite nepotreban pritisak na dete, pa je najbolje ako se usredsredite na jednu ili dve reči istovremeno koje ćete ispraviti.
Prema rečima Vanje Nikolić ono što je veoma važno, a što većina roditelja zanemaruje, jeste da nikada ne tepate svome detetu, već da mu se obraćate kao odrasloj osobi.
– Oko prve godine dete razume jednostavne naloge, kao što su “evo”, “daj”, “donesi”, “idemo”, i takve naloge im treba što češće davati. Ukoliko nešto od toga ne razume, roditelj treba da mu pokaže i zajedno sa njim to uradi više puta. Jako je važno da se pokazni gest razvija sa govorom. Kada koristite znakove uz ono što govorite otkrićete tačno šta vaš mališan razume. Sa dve godine dete bi trebalo da ima rečnik od oko 300 reči i da gradi proste rečenice. Čitajte mu knjige, jer ono u tom periodu voli da gleda slike i da sluša priče. Naložite mu da imitira životinje i da ih imenuje. Tokom treće godine dolazi do uvećanja obima i raznovrsnosti vokabulara i dete tada zna od 500 do 1.000 reči – ističe Nikolić i upozorava da nije poželjno da deca koja još dobro ne govore maternji jezik gledaju crtane filmove na nekom drugom jeziku.
Izvor: Moj pedijatar
Nema komentara