Koji su to „tri­ko­vi” za pod­sti­ca­nje ljuba­vi pre­ma knji­zi?

Koji su to „tri­ko­vi” za pod­sti­ca­nje ljuba­vi pre­ma knji­zi?

– Ponesite knjige kada negde putujete. Vodite svoju decu u bibli­oteku, knjižaru, dajte im priliku da biraju knjige koje ih interesuju. Razgovarajte o knjigama. Govorite im o onima koje ste vi voleli i čitali, koje su uticale na vas, koje ste zapamtili. Pronađite nove funkcije već pročitanim knjigama, tako što ćete motivisati dete da ono samostalno, ili zajedno sa vama, smišlja neki drugačiji kraj. Ili, napišite vi svoju priču, izmisli­te junake i neke za vašu poro­dicu, značajne avanture. Ukratko: neko detetu mora pomoći da zakorači u svet knjiga, da otvori vrata, prenese mu ljubav prema otkrivanju novih svetova. Niko drugi osim vas to neće i ne može da učini. Započ­nite učenje deteta ljubavi prema knjizi na vreme. Neka prvi korak na tom putu bude vaš zagrljaj. Vaš fizički dodir je podsećanje detetu koliko ga volite. Tako ste jedno drugome i bliži i bliskiji. Pored svih drugih prednosti koje ova aktivnost donosi, dok sluša vaš glas i dok ga zagrljenog upućujete u neke bajkovite svetove, vi pojačavate povezanost. Ukoliko nemate dovoljno vremena u toku dana za međusobno posvećiva­nje i iskazivanje nežnosti – utoli­ko je važnije da budete što prisni­ji, tada kada to vreme koristite.

– U azijskim bajkama, na primer, uglavnom se veličaju mudrost i znanje. Njihova osnovna poruka jeste da samo onaj ko stekne znanje i mudrost, ima bogatstvo. Zato, ponu­dite detetu izbor velikog broja pripovet­ki i bajki prilagođenih njegovom uzrastu. Raznovrsnost će ga obogatiti. Izuzetne su bajke ruskih, istočnjačkih, većine evrop­skih naroda. Sa naših prostora mnoge je prikupio i Vuk Stefanović Karadžić. Potražite pozitivne primere. Anderse­nova bajka „Carevo novo odelo” je izuzetno pogodna da detetu pokažete kako je taština pogrešna, da jedan dečak može biti pametniji od većine, ako ume da kaže ono što misli. Ili, bajka braće Grim: „Pal čić” može biti dobar primer o tome koliko roditelji mogu voleti svoje dete, prihvatati ga bez obzira na to koliko je ono različito. Dobar primer pozitivne poruke nalazi se u priči „Mač kralja Artura”. Glavni junak ove priče je dečak Vort, koji živi bez roditelja, bez prijatelja, u porodici koja ga eksploatiše. Kada upoznaje čarobnjaka Merlina njegov svet se menja. Merlinova poruka je „Pravo oružje je zna­nje, a ne snaga”, i to menja prioritete i vrednosni sistem dečaka, kaže Holcer.

– Dozvolite detetu da vas preki­da u čitanju, da postavlja pitanja, da komentariše ilustracije. Tako­đe, sve što se vama učini interesantnim – podelite sa detetom. Pitajte ga šta misli o ovoj ili onoj rečenici ili događaju, kako mu se dopada ova ili ona ilustracija, da li bi ono reagovalo drugačije u nekoj opisanoj situaciji, kako je ono zamislilo prizor o kome upra­vo čitate. Bez obzira na uzrast – čitanje razvija maštu, a kada decu pitate za mišljenje podstičete ih da misle uopšte. Napravite od čitanja mali ritual. Donesite knjigu kao poklon, unapred zakaži­te (dogovorite) vreme kada ćete je čitati. Na ovaj način dajete na važnosti knjizi i pokazujete da čitanje doživljavate kao nešto uzbudljivo. Udobno se smestite u vašu omiljenu fotelju, ušuškajte se i spremite za pustolovinu. Isključite TV, ne javljajte se na telefon. Ovo je samo vaše vreme i ne dozvolite da ga išta poremeti. Napravite dobru atmosferu pre samog čitanja. Tako povećavate mogućnost da dete zavoli čitanje i da u njemu uživa. Samo čitanje ne sme da bude retkost u vašem domu, ali svaki put može da izgleda kao svakodnevna svečanost. Zašto je sve to važno? Učinite sve da kod deteta razvijete ljubav prema knjizi. Ono čaroliju čitanja knjiga ne može spoznati bez vaše pomoći. S druge strane, za prvu knjigu ne može biti prerano, ali može biti prekasno.

Izvor:  Zelena ucionica