Pre nego što krenete sa osuđivanjem i pre nego što me nazovete lošom majkom koja želi da se naspava i muči svoje dete, pročitajte objašnjenje i razlog zbog kog sam se uopšte trudila da je ,,naučim“ da prespava noć.
Naime, nakon 9 meseci od prvog porođaja saznala sam da sam ponovo u drugom stanju, dojenje smo sasvim normalno nastavili, ali kako je prolazilo neko vreme osećala sam se sve umornije i bila sam sve više iscrpljena. Nisam želela da prestanem sa dojenjem, ali sam želela da moje dete prespava noć i prestane da se budi 365 puta u toku noći samo da bi došla u kontakt sa sikom i nastavila da spava. Izdržala sam neko određeno vreme tim tempom, čekajući da ona napuni godinu dana i pokušam da učinim nešto povodom toga. Ako je neka mama u trudnoći imala problem sa spavanjem može da razume kako mi je bilo. Nakon tog njenog buđenja koje je znalo biti na svakih sat, sat i po ja ne bih mogla da zaspim i tako bih se neko vreme prevrtala po krevetu, čekajući sledeće buđenje. I da, shvatila sam da je to bila navika, ali mi je bilo žao da joj uskratim sve to. Dovela sam sebe u stanje u kom nisam mogla da funkcionišem, osećala sam nenormalan umor, vrtoglavicu i odlučila da se upustim u tu avanturu i učinim nešto kako ne bih došla u situaciju da skroz prestanem sa dojenjem.
Šta vam je potrebno kako biste uspešno izvršili ovaj zadatak?
Strpljenje
Upornost
Tata
Duda/cucla/varalica (u našem slučaju, ali ako vaša beba može da zaspi uz ljuljenje ili na neki drugi način ne treba vam)
Od čega krenuti?
Napravite dogovor sa vašim mužem. Odlučite kada ćete krenuti sa tim i budite uporni. Nađite način da se vaša beba uspava bez sisanja.
Maša je imala godinu dana kada smo krenuli da učimo ,,kako izdržati čitavu noć bez sisanja“. Dudu je prihvatila negde oko 9,10 meseci, pre jednostavno nije želela.
Prvo veče je najteže i tada često poželiš da odustaneš bez obzira na to što si ekstremno umorna. Maša se budi, čujem je, ali ignorišem i čekam da Ivan uradi ono što smo se već dogovorili. Duda mu je bila pri ruci tako da je mogao odmah nakon otvaranja očiju da joj da pokušavajući da je zavara. Međutim, nije bilo uspešno. Uzima je kod sebe i nastavlja sa pričanjem o tome kako mama i sika spavaju i kako su jako umorne. Nosi je po sobi i to je bilo njeno uspavljivanje bez sike. Buđenje se naravno nastavlja i Ivan se služi istim metodama, a ja slušam i gutam knedle.
Proces čestog buđenja je trajao nekih 7 dana. Maša je dobro podnosila za razliku od Ivana koji je imao podočnjake do poda. Komentar mog muža i ono što prvo čujem pre jutarnje kafe: ,,Mislio sam da je mnogo jednostavnije i lakše biti roditelj.“
Vremenom se Maša budila dosta ređe. Ivan je nastavio na isti način, pričao sa njom, ljuljao i ona je noću više bila uz njega. Posle dve nedelje smo to sveli na jedno buđenje (oko 2:00) Nakon nekog vremena je i to izbacila i sada se budi u 6:00, aktivno sisa i nastavi da spava do 9:00.
Ako se upustite u ovu avanturu želim vam mnogo sreće!
Da je kod nas bila drugačija situacija ne bih ništa preduzimala i pustila bih je da sama odluči kada je vreme da izbaci tu naviku (da, naviku). Ovako sam vremenom shvatila da sam potrebna i jednoj i drugoj. Maša sada ima 14,5 meseci i sisa, ali to noćno smo uspeli da izbacimo. Oko 22:00 se završava naš dan, u 6:00 dobija svoju dozu sike i nastavlja do 9:00. I mama i beba su sreće i naspavane.
Nema komentara