Svakom detetu se dogodi da se nekog dana ne uklopi u igru sa ostalom decom, da dobije ružan nadimak na igralištu, da mu se drugo dete zbog nečega ruga, da se posvađa sa drugarima i pati zbog toga. I svakom roditelju je teško da gleda svoje dete u takvoj situaciji.
Pitanje je da li se vi umešate kada se tako nešto dogodi?
Stručnjaci savetuju da ne bi trebalo.
Kad roditelj oseti da mu je dete obeshrabljeno, potišteno ili loše volje, obično ima nagon da ga zaštiti i to je normalno, ali mešanje u ovakve situacije može da ima negativan uticaj na razvoj vašeg deteta. Ako stalno bijemo bitke naše dece, mi im nesvesno šaljemo poruku da smatramo da nisu sposobni da sami reše situaciju u kojoj se nalaze.
Kroz rešavanje ovakvih nesuglasica deca uče kako da komuniciraju i kako da rešavaju konflikte između sebe. To ne samo da pozitivno utiče na njihovo samopouzdanje, već ih i jača.
Naravno da bi, u slučaju da druga deca maltretiraju vaše dete, trebalo da se umešate.
Umesto da se mešate šta biste trebalo da radite?
Umesto da se direktno uključite u eventualne konflikte, koje vaše dete ima sa drugom decom, probajte neki od sledećih načina ne bi li pomogli svom detetu:
Budite saosećajni i ponudite mu emotivnu podršku. Ne krijte od njega da ste potpuno svesni situacije i da razumete kako se oseća.
Ovakav pristup će pomoći vašem detetu da stekne uvid u svoja osećanja i pomoćiće mu da shvati da ga vi podržavate, što će vas međusobno zbližiti i ojačati vaš odnos.
Čak iako su možda emocije vašeg deteta prenaglašene, dajte mu do znanja da smatrate da je to potpuno normalna reakcija. Detetova mogućnost da razume svoja osećanja i da se nosi sa njima je mnogo manje sofisticirana od mogućnosti odraslih i stvari, koje kod nas ne izazivaju jaka asećanja, za njih mogu biti poprilično emotivne. Pokažite svom detetu da prihvatate takva osećanja i da ih razumete.
Pokazivanje fizičke i emotivne nakolonosti takođe pomaže deci da se osećaju sigurno i voljeno i podseća ih da nisu sami.
Pomozite detetu da nauči kako da procesuira emocije
Naučite ga prvo kako da prepozna sopstvena osećanja, ne bi li ih procesuirao na pravilan način. Pokažite mu kako mogu da se izbore sa svojim osećanjima kroz razgovor, pisanje, kreativno, bavljenje sportom i igranje. Naučite ga da se posveti trenutnoj aktivnosti koju obavlja, kako bi manje pažnje posvećivali problemu koji ga muči.
Pomozite mu da nauči da ne gomila negativne misli, učeći ga da se fokusira na ono što je pozitivno u situaciji. Učite ga da bude zahvalno i ohrabrite pozitivna razmišljanja, naučite ga da ne pribegava negativnim mislima koje mogu da vode do depresije i ozbiljnijih problema sa okolinom. Pokažite mu kako da sagleda širu sliku i posmatra stvari iz pravilne perspektive.
I na kraju humor je od velike pomoći. Nakon što ste prepoznali osećanja svog deteta i umirili ga, možete se poslužiti humorom ne bi li ga nasmejali i popravili mu raspoloženje.
Naučite dete da efektivno rešava sukobe
Pokažite mu kako komunikacija funkcioniše. Naučite ga da koristi izjave koje počinju sa JA, a ne sa TI. Na primer, umesto da kaže: ”Ostavili ste me”, da može da izjavi: “Ja sam ljut jer nisam uključen u takmičenje.”
Naučite ga da se saoseća sa drugom decom. Postavljajte pitanja kao što su: “Šta misliš kako se Marko zbog toga oseća?”. Ohrabrite dete da snosi posledie svojih postupaka. Skrenite mu pažnju da je samo ono sposobno da kontroliše svoje akcije i reakcije, to će mu pomoći da postane odgovornija odrasla osoba.
Izvor: Super dete
Nema komentara