Iako ne postoji recept za podizanje uspešne dece, psihološka istraživanja su izdvojila nekoliko faktora koji predviđaju uspeh.
Dobri roditelji žele da im se deca klone nevolja, da budu dobra u školi i da rade sjajne stvari kada odrastu.
Iako ne postoji recept za podizanje uspešne dece, psihološka istraživanja su izdvojila nekoliko faktora koji predviđaju uspeh.
Ne iznenađuje mnogo da se veliki deo svodi na roditelje. Dakle, evo šta roditelji uspešne dece imaju zajedničko:
Teraju decu da rade kućne poslove
Ukoliko deca ne peru sudove, to znači da to neko drugi radi za njih. Na taj način ne samo da su pošteđena posla, već i učenja da se mora raditi i da svako od nas mora da doprinosi za dobrobit zajednice. Deca koja su obavljala kućne poslove uglavnom postanu zaposleni koji dobro sarađuju sa svojim kolegama i pokazuju više empatije zato što znaju kako izgleda boriti se i sposobni su da preuzmu zadatke nezavisno od svih drugih.
Uče decu socijalnim veštinama
Socijalno kompetentna deca koja su mogla da sarađuju sa vršnjacima bez pogovora, da pomažu drugima, razumeju tuđa osećanja i rešavaju probleme sama, češće su završavala fakultet i dobijala posao do 25. godine nego ona deca sa ograničenim društvenim veštinama. Pomoći deci da se socijalno i emotivno razviju je jedna od najbitnijih stvari koju možemo da uradimo kao roditelji kako bismo ih pripremili za zdravu budućnost.
Kada se nađu pred konfliktom, roditelji se primereno raspravljaju
Kada deca svedoče blažem ili umerenom konfliktu koji uključuje podršku, kompromis i pozitivna osećanja, uče se boljim veštinama komuniciranja, samopouzdanju i emotivnoj sigurnosti, što će definitivno imati uticaja na njihov učinak u školi. Naime, kada deca prisustvuju svađi i vide da je roditelji reše kako treba, ona budu srećnija nego što su bila pre nego što je rasprava uopšte počela. Nasuprot tome, česta izloženost dece destruktivnom konfliktu može dovesti do toga da deca budu zabrinuta, anksiozna, besna ili umorna.
Manje se stresiraju
Prema nedavnom istraživanju koje je pomenuto u Vašington postu, broj časova koji majka provede sa detetom između 3 i 11 godina nema uticaja na ponašanje, dobrobit ili uspeh deteta u budućnosti. Zapravo, dosta toga može da pođe naopako. Majčin stres, naročito ukoliko balansira između posla i vremena za decu, može uticati loše na najmlađe.
Prenošenje emocija kada ljudi uhvate osećanja poput virusa, objašnjava ovu pojavu. Kada je neko srećan, ta vedrina će uticati i na vas. Ukoliko je tužan, sumorno raspoloženje će se reflektovati i na vama. Isto se to dešava i na relaciji roditelj – dete.
Izvor: Kurir
Nema komentara