„Zamke“ u vaspitanju

Dečacima se govori da ne plaču, pa tugu često ispoljavaju na drugi način, kroz bes

NIJE to ništa! Pa neće valjda tako veliki momak da plače… A, mali dečak je stvarno tužan. I ponekad ga stvarno nešto boli. Ipak, roditelji ga opominju da nije u redu da plače. Od njega se očekuje da kontroliše sebe i svoja osećanja i uklopi se u sliku o „pravom muškarcu“, onom koji „nije devojčica“.

– Zbog takvog vaspitanja, dečaci rano nauče da se pretvaraju, a tugu ispoljavaju na drugi način, recimo kroz bes – kaže Natalija Panić, psiholog i urednica knjige „Pružite detetu sto mogućnosti umesto dve“, u kojoj Kristina Henkel i Mari Tomičić savetuju roditeljima da puste svoje sinove da plaču, jer tuga tako izlazi i ne ostaje u telu.

Kroz brojne „plastične“ primere, autorke objašnjavaju kako da se izbegnu zamke rodnih stereotipa, što je preduslov nesputanog razvoja mališana. Jer, ponekad devojčica želi da trenira fudbal, a dečak da ide na balet, ali ih roditelji od toga odgovore da im se ne bi podsmevala okolina. I to je samo nastavak onoga što se dešava od najranijih dana. Postoje boje za dečake i devojčice, muške i ženske igračke, oni se podstiču na igranje različitih igara, uvode se u svetove za koje važe različita pravila o tome šta je dobro, poželjno ponašanje i šta se od njih očekuje.

– Striktna podela prema polu sužava polje aktivnosti i mogućnost izbora između načina na koje će dete stvarati, misliti, želeti, osećati, delovati i dovodi do jednostranog razvoja. Rezultate možemo da vidimo svuda oko nas – u nejednakom broju muškaraca i žena u politici, na rukovodećim mestima, u mnogim zanimanjima. Vaspitanje bez ukalupljivanja u rodno stereotipna ponašanja omogućava deci da imaju više prostora za delovanje i da se razvijaju kao slobodne i jedinstvene individue, koje će do maksimuma razviti svoje potencijale – kaže Natalija.

Sagovornica „Života plus“ smatra da bi svako dete trebalo da ima slobodan pristup i lutkama i autićima, kao i da bude ohrabreno da se okuša u različitim igrama – onima u kojima može da ispolji brižnost i saosećajnost, oponaša bavljenje kućnim poslovima, kao i da praktikuje tehničke veštine, fizičku spretnost i učestvuje u avanturističkim poduhvatima.

DEVOJČICE OBJEKAT ZA GLEDANjE

OBLAČENjE dece, kaže Panićeva, treba da bude praktično i prilagođeno uzrastu, situacijama i igri, a ne stereotipnim idejama o tome kako bi trebalo da budu obučeni dečaci, a kako devojčice. Autorke knjige ističu da se od devojčica od malena očekuje da budu lepo obučene i slatke, a ta fascinacija izgledom vremenom može da izazove stres, anoreksiju i druge poremećaje… One zapravo uče da su objekat za gledanje.