Ideja modela 3 + 3 + 3 školske godine je da tokom tri srednja razreda đacima osim učitelja predaju i nastavnici, kako bi se izbegao sadašnji „stresni” prelazak iz četvrtog u peti razred
Da li je u Srbiji uopšte potrebno uvoditi model devetogodišnje osnovne škole, po principu tri plus tri plus tri godine? Oko ovog pitanja lomila su se koplja juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je Odbor za obrazovanje organizovao prvu tribinu posvećenu reformi osnovne škole.
Iako su u sali SANU bili najveći stručnjaci iz oblasti obrazovanja, predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), autori nacionalne Strategije razvoja obrazovanja, predstavnici zavoda i instituta, nastavnici i profesori, na kraju se videlo da čak ni njima nije jasno šta zapravo predviđa ovako reformisan model osnovne škole.
U zemljama u okruženju koje su u osnovne škole uvele model 3+3+3 došlo je do haosa u obrazovanju, upozorava prof. dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta
Trenutno, osnovna škola u Srbiji traje osam godina, ali postoji i pripremni predškolski program u vrtićima. Da li će on zapravo biti uračunat kao prva od tih devet godina? Kojim razredima će predavati učitelji, a kojima predmeti nastavnici? Kako će se ubuduće školovati studenti nastavničkih fakulteta?
Ljubomir Maksimović, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, inače nekadašnji član NPS i prvi profesor emeritus BU, kaže da je ova tribina organizovana da se javnosti pokaže da SANU nije u „kuli od slonovače” i da zajedno sa relevantnim stručnjacima mora da progovori o velikim problemima u društvu. Na skupu je bilo reči o nastavi srpskog i stranih jezika, informatike, fizike, matematike, promenama koje očekuju Tehničko i informatičko obrazovanje…
– Ja sam protiv ideje 3+3+3, jer bi to proizvelo ogromne probleme. Na primer, nastaće jedna prazna godina u srednjim školama: osmaci ostaju u učionicama osnovne škole gde će pohađati deveti razred, a kome će onda te godine predavati nastavnici u srednjoj školi – zapitao je prof. dr Ivan Ivić, inače jedan od autora „Startegije razvoja obrazovanja Srbije do 2020 godine” koju je usvojila i vlada.
Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta prof. dr Aleksandar Lipkovski je istakao da je u zemljama u okruženju koje su uvele model 3+3+3 došlo je do haosa.
U mnogim zemljama je prihvaćen upravo ovaj model, u kojem deca polaze u školu sa šest godina, a prvi razred je zapravo pripremni, objašnjava akademik Milosav Marjanović, predsednik Odbora za obrazovanje SANU
Akademik Milosav Marjanović, predsednik Odobra za obrazovanje SANU, izneo je suprotnu tezu: da je u mnogim zemljama prihvaćen upravo ovaj model, u kojem deca polaze u školu sa šest godina, a prvi razred je zapravo pripremni. U sredini ciklusa, tokom druge tri godine, kombinuje se predmetna i razredna nastava. Prema njegovim rečima, učitelji ne treba da budu zabrinuti da će raditi s đacima samo na početku školovanja. Naprotiv, oni bi po ovom modelu, predavali đacima 4,5 godina.
I mr Tatjana Marković Topalović, v.d. direktora Centra za stručno usavršavanje u Šapcu smatra da se kod modela 3+3+3, nameće nekoliko problema: nije definisano ko će da predaje u prva, a ko u druga tri razreda. Jedan broj nastavnika matematike smatra da bi decu od prvog razreda trebalo da uči matematičar, kaže, a slično je i sa još nekim baznim predmetima poput srpskog ili stranog jezika.
Određeni broj nastavnika matematike smatra da bi decu od prvog razreda trebalo da uči matematičar, a slično je i sa još nekim baznim predmetima poput srpskog ili stranog jezika, istakla je mr Tatjana Marković Topalović, v.d. direktora Centra za stručno usavršavanje u Šapcu
Većina diskutanata je zaključila da je ključ svake dobre obrazovne reforme da se krene od nastavnika. U svetu se kao najboljim pokazao finski model u kojem je nastavnička profesija „najcenjenija, najbolje plaćena i sa najvećim privilegijama”. Neophodno je i veće izdvajanje za obrazovanje koje decenijama ne prelazi tri odsto BDP-a, a kako je rekao prof. Lipkovski, sve zemlje koje su u centar stavile obrazovanje, za ovu oblast izdvajaju šest procenata bruto društvenog proizvoda.
Kritike dualnog obrazovanja
– Dualno obrazovanje je postalo mantra kojom hoćemo da rešimo sve probleme, iako se odnosi na mali deo učeničke populacije, odnosno na one koji će posle škole odmah da rade. Puna su nam usta dualnog obrazovanja, a da niko nije razgovarao sa privrednicima, jer će njih to da košta, pare idu iz njihovog džepa, ne iz državnog budžeta – rekao je prof. dr Aleksandar Lipkovski, predsednik NPS.
Tatjana Marković Topalović je ukazala na još jedan problem: dualnom obrazovanju u srednjoj školi treba da prethodi neki vid selekcije dece u osnovnoj, a tu, prema njenim rečima, nije jasno ko će i prema kojoj proceduri određivati i usmeravati učenike na one koji će se baviti zanatima ili upisivati četvorogodišnje stručne škole. Opravdano je tim učenicima, ukoliko se predomisle i zainteresuju za učenje, omogućiti da ipak dođu i do univerzitetske diplome, rekla je Marković Topalović.
Podsetimo, oko dualnog obrazovanja su različite stavove imali premijer Aleksandar Vučić („Ako iz škola na vreme budemo slali učenike da nauče posao, imaćemo obrazovanu i motivisanu radnu snagu”) i nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić („za praksu naših đaka potrebno približno 50.000 radnih mesta za učenje, što srpska privreda u doglednoj budućnosti neće biti u stanju da obezbedi”). Vučić je i deo svog premijerskog ekspozea posvetio značaju dualnog obrazovanja, a u toj ideji ga podržava i aktivno je promoviše po školama i aktuelni ministar prosvete Mladen Šarčević.
Izvor : Moj pedijatar
Nema komentara