Kada dete svakodnevno ima izlive besa zbog najbanalnijih stvari ili se deca svađaju oko iste igračke iako imaju bezbroj drugih oko sebe, sigurno brzo izgubite strpljenje i jedva čekate da se taj dan završi. Niste jedini. Svi mi roditelji smo u konstantnoj potrazi za novim načinima kako da disciplinujemo decu a da ne odreagujemo burno. Međutim, najčešće grešimo.
Šta obično radimo kada se naša deca ne ponašaju lepo? Pošaljemo ih u sobu i kažemo da ne mogu da izađu dok ne prestanu da plaču. Ili im istrgnemo željenu igračku iz ruke i vičemo da prestanu da se svađaju. Ni sami ne znamo koja je kazna odgovarajuća za njihovo ponašanje. Neki od nas preuzimaju model vaspitanja od svojih roditelja a neki od drugih mama na osnovu njihovih iskustava. Često se osećamo kao da gubimo kontrolu i ljutimo se više nego što želimo da priznamo.
Odrasli smo verujući da disciplina znači kažnjavanje i to je ono što primenjujemo i na našoj deci. Pokušavamo da se izborimo sa tim koristeći svoj autoritet i moć da primoramo decu da nam se povinuju. Ali, to nije disciplina.
Učenje kroz disciplinu
Zaboravite kazne, “time out”, brojanje do 3. Disciplina nije borba između vas i deteta. Umesto toga probajte da ga naučite kako da:
- Kontroliše svoje emocije
- Postavi granice
- Lepo se ponaša
- Ima dobar odnos sa decom i odraslima
Ovo su najvažnije lekcije koje dete može da nauči iz nezgodnih situacija. Kada se deca posvađaju to je prilika da ih naučite da razgovaraju i na smenu se igraju sa istom igračkom. A u napadu besa, treba da duboko udahnu i prigrle svoju igračku ili ćebence koje ih umiruje. Umesto stalnog zvocanja, dajte detetu neku odgovornost da bi ga podstakli da preuzme incijativu.
Da biste stvarno naučili dete nešto kroz disciplinu primenite sledeće:
Shvatite da je detetovo ponašanje normalno
Često zaboravimo da je dete upravo to – dete. Nerviramo se kad dugo pere ruke ili se tuče i svađa, traži određenu majicu ili se ljuti kad je vreme da se ide kući. Međutim, ne smemo da zaboravimo da upravo to znači biti dete.
Deca nisu odrasli i nemaju osećaj za efikasnost, vreme ili ponašanje. Njihov najveći problem je da li će obući omiljenu majicu. Iako je to nama banalno, njima je podjednako važno kao što su nama važni naši problemi. Kada prihvatite da je njihovo ponašanje normalno (npr.izlivi besa u određenim godinama), iako to jeste frustrirajuće, imaćete mnogo više strpljenja. Deca tek uče da kontrolišu svoje emocije.
Ne primajte sve k srcu
Ponekad imamo viziju kako bi roditeljstvo trebalo da izgleda i kako bi deca trebala da se ponašaju i, ako nije tako kod nas, razočaramo se. Mnogo puta nešto planiramo ili idemo negde jer mislimo da će biti zabavno a ispadne sasvim suprotno. Na primer, isplaniramo odlazak na piknik ili neku porodičnu svečanost i unapred se radujemo tome jer mislimo da će to biti vesela uspomena i nama i deci. A onda deca plaču, svađaju se gde da idemo na piknik ili besne pred celom familijom.
Shvatite ove situacije kao priliku da deca iz njih nešto nauče, ne primajte ih k srcu.
Na istoj ste strani
Većina roditelja, kada se deca loše ponašaju, brzo izgubi strpljenje, povisi ton i promeni raspoloženje. Tada nastaje situacija u kojoj je roditelj protiv deteta, u potpuno nepravednoj borbi u kojoj se već unapred zna pobednik (roditelj naravno). Preokrenite zato ovu situaciju „ja“ protiv „tebe“ u „mi“.
Zamislite studenta i profesora na predavanjim pred ispit. Profesor ne daje ispit u želji da obori studenta. On mu prenosi znanje koje ću omogućiti da položi ispit. Profesor i student su na istoj strani kao što bi to trebalo da budu i roditelji i dete.
Bitno je da naučimo decu a ne da pobedimo
Deca prate primer svojih roditelja i od njih uče. Ako ih naučite da ovladaju svojim emocijama, oni neće imati izlive besa već će naučiti da kažu „ljut sam“ i uzeće svoju igračku koja ih smiruje.
Tako učenje kroz disciplinu postaje dobitna kombinacija za sve. Više se nećete boriti ko je glavni već ćete zajedno dolazitit do rešenja.
Izvor: Moj pedijatar
Nema komentara