Otrovne igračke nađu put do dece, iako se, kako tvrde nadležni, a predstavnici potrošača u to ne veruju, rade kontrole njihovog hemijskog sastava.
Podsetimo, poslednji slučaj koji je uznemirio roditelje jeste onaj o konjiću koji sadži kancerogene ftalate, a što je slučajno otkriveno kada su uzeti uzorci igračaka u sklopu kampanje jedne nevladine organizacije.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović izričit je u tome da se već 15 godina nijedna služba u Srbiji ne bavi kontrolom hemijskog sastava ne samo igračaka, već i odeće i obuće.
Prema njegovim rečima, zakon konkretno nikoga na to ne obavezuje.
– Postoji Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, u kome piše da ako Evropska komisija proglasi neki proizvod nebezbednim, Vlada Srbije u roku od 30 dana treba da učini isto. Međutim, u istom tom zakonu stoji i član koji kaže da sve to važi kada Srbija bude član Evropske unije – objašnjava Papović.
On tvrdi da nadležne službe ne rade ništa po pitanju hemijske kontrole igračaka i ističe da je Srbija odavno deponija za plasiranje proizvoda sa Dalekog istoka.
Ministarstvo: Kontolišemo, ali ima “caka”
Sa tim se ne slažu u Ministarstvu zdravlja i graničnoj sanitarnoj inspekciji pri ovom ministarstvu.
Kako nam je objasnio Zoran Panajotović, načelnik sektora za inspekcijske poslove i pomoćnik ministra zdravlja, granična sanitarna inspekcija zadužena je za kontrolu igračaka pri uvozu, između ostalog i njihovog hemijskog sastava.
Kako se onda desi da otrovna igračka ipak završi u rukama deteta?
Za to postoje dva puta – jedan je, kako objašnjava Panajotović, ono što u zemlju uđe ilegalnim kanalima pa završi na ulici i tezgama, a dugi je – takozvani drugi uvoz.
On objašnjava da postoji precizno definisana procedura prilikom uvoza igračaka, koja između ostalog podrazumeva uzimaje uzoraka za laboratorijsku analizu, u šta obavezno spada i ispitivanje nivoa ftalata.
– Prilikom drugog uvoza, međutim, može da se iskoristi prvi nalaz, pa se u tom slučaju ne radi ponovo analiza, jer nas često kritikuju da stalnim proverama usporavamo ceo proces uvoza, a to sve puno košta… – objašnjava Panajatović i dodaje da upravo tada može da se desi da u tom novom kontigentu igračaka nađe i ona koja nije bezbedna za decu.
To povrđuje i načelnik granične sanitarne inspekcije Zoran Nikolić, koji još dodaje da se u slučaju drugog uzvoza radi procena rizika, pa se tako za neke pošiljke analize ponove, a za neke ne.
Stop za osam tona igračaka
On još kaže da je, nevažno da li se radi o prvom ili drugom uzozu, nemoguće izanalizirati svaku igračku koja pređe granicu, jer se radi o velikim kontigentima, već se zato nasumično uzimaju uzorci.
Prema njegovim rečima, granična sanitarna inspekcija za prvih devet meseci ove godine zabranila je uvoz osam tona dečijih igračaka zbog različitih vidova neispravnosti, između ostalog i zbog toga što su sadržale visok nivo ftalata.
A šta je sa naknadnim, redovnim kontrolama
Osim na granici, kako objašnjava Nikolić, terenska služba granične sanitarne inspekcije obavlja i redovne kontrole u prodavnicama, a tada se ide na to da uzorak ne bude iz već kontrolisanog kontigenta. Uz to, inspekcija, kaže Nikolić, izlazi i po prijavi građana, a Ministarstvo zdravlja prati i direktive Evorpske unije i sistema za brzo obaveštavanje.
On nije mogao da nam kaže koliko je tačno vanrednih hemijskih kontrola urađeno, ali je dodao da su uopšteno, “kontrole svakodnevne”.
Papović ističe još i da je velika greška što je 2012. godine ukinuta Agencija za hemikalije, jer on upravo u njoj vidi ključnu insitituciju u celom ovom slučaju.
Njene nadležnosti pripale su Odeljenju za hemikalije pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, ali kao nam je tamo rečeno, sve što se tiče kontrole zdravstvene bezbednosti igračaka radi sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja.
Natalija Živanović Popović
Izvor: DETINJARIJE
Nema komentara