Vreme provedeno bez nadzora roditelja, čak iako je dete u dvorištu sa drugarima, verovatno će dovesti do većeg broja ogrebotina, pa i svađa među decom, ali to je neophodno da bi deca naučila da sama donose odluke koje se tiču rizičnih situacija i iskustava.
Posekotine na kolenima, modrice, padovi… su sastavni deo detinjstva i drugačije ne treba da bude. Za “helikopter” roditelje je to prava noćna mora.
Rizične igre, koje podrazumevaju penjanje, trčanje, igru u blizini potencijalno opasnih elemenata kao što su voda ili stena, istraživanje okoline, za decu su uzbudljivo iskustvo, a stručnjaci su saglasni da je takva vrsta rizika ključna komponenta zdravog detinjstva.
Izloženost riziku omogućava mališanima da osete strah, ali i da saznaju svoje granice i snagu.
Međutim, mnogi roditelji svojoj deci ne dozvoljavaju ni najmanju izloženost riziku, zbog brige i straha da će se ozbiljno povrediti. Naravno, njihova obaveza je da brinu o bezbednosti potomaka, ali stručnjaci su saglasni u tome da je većina savremenih mama i tata preterano zaštitnički nastrojena prema svojoj deci, što im šteti.
Ipak, pedijatri i dečji psiholozi kažu da postoji način da omogućite deci da budu i bezbedna, i da uživaju u takozvanom rizičnom iskustvu.
Najpre, ključ je u tome da mališani provode vreme napolju, a kada je reč o starijoj, školskoj deci, savetuju da ih ne držite na oku baš svake sekunde.
Vreme provedeno bez nadzora roditelja, čak iako je dete u dvorištu sa drugarima, verovatno će dovesti do većeg broja ogrebotina, pa i svađa među decom, ali to je neophodno da bi deca naučila da sama donose odluke koje se tiču rizičnih situacija i iskustava.
To, naravno, ne znači da deci treba dozvoliti sve, ali “opasne” igre deci omogućavaju da se osećaju živim.
Bezbedan način da dete iskusi strah je, recimo, jahanje konja, skijanje (uz nadzor instruktora), penjanje na drvo…
Poenta je da, naglašavaju stručnjaci, deca budu u relativno bezbednoj sredini, ali ne pod “staklenim zvonom.”
Izvor: Detinjarije
Nema komentara