30. Lilly junior Dečiji sajam biće održan 24. I 25. decembra 2022. u TC Galerija u Beogradu.

„Gimnastika” prosvetnih vlasti sa fiskulturom

U rasporedu za osnovce ostaju tri časa fizičkog nedeljno, plus jedan na svake dve nedelje u večernjim časovima

Ministarstvo prosvete odustalo je od ideje da se uvedu sportske aktivnosti, tri puta nedeljno od po pola školskog časa (22,5 minuta), uz dva obavezna časa fizičkog vaspitanja sedmično. Predstavnici ministarstva, doduše, nisu eksplicitno rekli da se odustalo od „transformacije” fizičkog vaspitanja, već su naprotiv, naglasili da će fizičko vaspitanje u odnosu na trenutno stanje čak dobiti pojačan fond časova. Navedeno je da se sad razmišlja o novom modelu – po kojem bi osnovci imali fizičko tri časa nedeljno, plus još jedan svake dve nedelje u večernjim časovima.

Politika „dodaj, dodaj, dodaj”

– Mi smo u zavodu živi izginuli tražeći model da „vuk bude sit i ovce na broju”. Prvo je početkom godine stigao nalog ministra Verbića da radimo reformu, inoviranje, transformaciju, kako god je nazvali, nastavnih planova i programa, onda je došao novi ministar i sad su pred nama novi zahtevi, a prethodni rad je stavljen u fioku – rekla je Eleonora Vlahović, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Inače, ZUOV postupa po naređenjima Ministarstva prosvete i Nacionalnog prosvetnog saveta.– Od 2000. godine imamo politiku „dodaj, dodaj, dodaj”, samo da se svima izađe u susret, a nijedno stručno društvo nije zadovoljno fondom časova. Svi sa kojima razgovaramo imaju iste argumente kao i vi – sve je važno i bitno i matematika i srpski i strani jezik i istorija i tehničko, u veronauku i građansko tek ne sme da se dira. Čak smo, da bi se svima udovoljilo, pod prinudom izmislili i kategoriju obavezni izborni predmet koja nigde u svetu ne postoji. Zaista ne znam kako će zavod sa svim ovim da se izbori dok svako stručno društvo „vuče vodu na svoju vodenicu”, a planovi reforme se svaki čas inoviraju – zapitala je Eleonora Vlahović.

Sve ovo čulo se na preksinoć održanom okruglom stolu na beogradskom Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, koji je okupio predstavnike ministarstva, udruženja pedagoga fizičkog vaspitanja, Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), dekane, profesore u Srbiji.

Ono što je bilo zanimljivo jeste da je veliki broj učesnika objasnio da je struka, koja nije konsultovana oko ovog neočekivanog problema, pozvala predstavnike prosvetnih vlasti da objasne šta se planira sa fizičkim vaspitanjem, jer sve što su dosad saznali – pročitali su u novinama, a ne žele da poveruju da je istina da im se ukida treći čas. Nekoliko puta je čak ponovljeno da su mediji pogrešno interpretirali ministrove izjave ili da su čak tu informaciju verovatno izmislili.

– Sve što dosad znamo je na osnovu rekla-kazala u novinama, neki novinar je pogrešno protumačio ministrovu izjavu… Osnovno pitanje je zašto se ovo uopšte radi? Ideja o bilo kakvoj inovaciji u rasporedu će dovesti do problema na terenu, deca se naviknu na jedan raspored i taj ustaljeni nedeljni ritam je najbolji – rekao je predsednik NPS, dr Aleksandar Lipkovski, profesor beogradskog Matematičkog fakulteta.

O ideji o dva obavezna časa nedeljno plus sportske aktivnosti tri puta sedmično od po pola časa, naš list pisao je u više navrata na udarnim stranama, nakon izjava ministra prosvete, pa oštrog reagovanja društava nastavnika fizičkog koji su na to odgovorili da „neće da daju treći čas da bi se uvela informatika”.

Interesantno je i da na skupu niko nije želeo da izgovori da je upravo to koren problema – uvođenje informatike kao obaveznog predmeta od petog razreda iduće školske godine. Do problema će doći tek kad informatika „dospe” do sedmog i osmog razreda, jer se tada zakonska ograničenja fonda časova drastično krše. Zbog toga se, nezvanično saznajemo, razmišlja o ukidanju izbornih (šah, crtanje, vajanje, hor), čime se dobija jedan čas u nedeljnom rasporedu.

Ono što je ostalo nejasno nakon ovog skupa, koji je na mahove bio veoma buran, jeste kako će se ovi časovi realizovati. Jedna od ideja je da se dva časa računaju u zakonski definisanom opterećenju učenika od 25 časova, a za treći čas se traži najbolji model realizacije nastave. On, recimo, može da se izvodi po modelu nastave fizičkog ili da škola ponudi različite aktivnosti, poput folklora, logorovanje, orijentiringa. Taj čas se neće ocenjivati, ali će uticati na zaključnu ocenu iz fizičkog vaspitanja. On će takođe biti obavezan, a moći će da se realizuje u večernjim terminima i za to će nastavnici biti dodatno plaćeni. Zato će Ministarstvo školama proslediti uputstvo kojim se zabranjuje da škole izdaju sale pre 21 časa.

– Kako zamišljate da se realizuju večernji časovi u školama koje rade u dve smene? Kako da naterate dete koje ide pre podne u školu, da i uveče ide na taj jedan čas fizičkog, sekciju, kako god ga nazvali? Za tri godine će možda biti novi ljudi u ministarstvu, sa možda novim idejama… Jasno je da ovde država treba da donese stratešku odluku, a ne da se od plana odstupa kako dođe novi ministar, bio on Pera ili Žika – rekla je prof. dr Snežana Radisavljević sa beogradskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.

Profesori su ostali čvrsto pri stavu da su tri obavezna časa u nedeljnom rasporedu minimum, jer je standard pet časova, na primer, u Mađarskoj, Francuskoj, Danskoj, kako je rekla prof. dr Višnja Đorđić iz Društva pedagoga fizičkog vaspitanja Vojvodine. Ona je dodala da je realnost da su deca tri puta gojaznija nego njihovi roditelji i da po sedam sati dnevno provode za računarom. Dekan novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, prof. dr Dejan Madić je naglasio da se struka ne bori za jedan čas, niti da nastavnici ne ostanu bez posla, kako možda izgleda na prvi pogled, već da se bore za zdravlje nacije.

Pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković, savetnik ministra Miloš Blagojević i Slavica Jašić iz istog ministarstva, poručili su nastavnicima da nemaju razloga za strah da će bilo ko od njih biti proglašen tehnološkim viškom, da neće biti otpuštanja, ikoga bez norme.

Prof. dr Dragoljub Višnjić je rekao da propušteno znanje iz prirodnih ili društvenih nauka može da se nadoknadi kasnije u životu, đaci informatiku već bolje znaju od profesora, a gubitak časova fizičkog vaspitanja je nenadoknadiv, jer dete samo jednom ima sedam ili 15 godina. Osim toga, dodao je, od nas mnogi u Evropi uče i svako drugo rešenje bilo bi korak unazad.

 

 

Izvor:  Zelena  ucionica

Nema komentara

Оставите одговор

To Top