Za razliku od Evrope i ostatka sveta, kod nas veliki broj dece ima ovaj problem. * Uzroci su genetika, karlični položaj bebe, uzak porođajni kanal i usko prvo povijanje
VISOKU ocenu bebe na rođenju, roditelji tumače kao potvrdu da im je dete apsolutno zdravo. To je uglavnom tačno, ali neki zdravstveni problemi se ne ispoljavaju odmah, već mogu i za nekoliko meseci. Takav je slučaj sa razvojnim poremećajem kukova ili kako je u narodu odomaćeno, urođenim iščašenjem. Iako poremećaj može da se otkrije nakon porođaja, kod mnoge dece se napravi previd ili ih roditelji ne odvedu na kotrolni pregled. A, kada poremećaj uzme maha, sve je mnogo ozbiljnije i složenije.
– Za razliku od Evrope i ostatka sveta, kod nas veliki broj dece ima razvojni poremećaj kukova. To je najčešće obolenje u dečijem uzrastu, a manifestuje se delimičnom ili potpunom nepokretnošću glave butne kosti. Po učestalosti predstavljamo endemski region sa 0,5 do jedan odsto, a čak do 25 procenata u dolini Zete i na Kosovu i Metohiji. Kod devojčica je iščašenje četiri do deset puta češće u odnosu na dečake. Zašto je ovoliko rasprostranjeno, preciznih podataka nema, mada stručnjaci smatraju da je genetika presudna – objašnjava dečiji ortoped dr Igor Šešlija, iz Instituta za ortopedsko hirurške bolesti „Banjica“.
* Koji sve faktori utiču na urođeno iščašenje kukova?
– Faktora je mnogo, a svrstani su u dve grupe. Prvi su endogeni, odnosno genetska predispozicija. U drugoj grupi su egzogeni, gde je presudna mehanika, jer ako se na bilo koji način vrši pritisak na zglob kuka, može doći do iščašenja. Pre rođenja, plod može da se razvija u nepovoljnom položaju u materici i tada dolazi do posledica. To se uglavnom događa kod karličnog položaja i karličnog porođaja. Ukoliko je porođajni kanal uzak i beba se tokom porođaja izvlači, takođe može doći do iščašenja kukova. I posleporođajno usko povijanje, kada su noge priljubljene jedna uz drugu, može biti razlog. Zato je osnovna preventiva pravilno, široko povijanje tetra pelenom, trouglastom i švedskom.
* Koji simptomi mogu da ukažu na problem?
– Pre svega porodična anamneza, pa bi trebalo videti da li je neko iz porodičnog miljea imao iščašenje. Na rizik ukazuje i smanjena količina plodove vode, kao i urođene pridružene anomalije poput tortikolisa, odnosno krivog vrata i deformiteta stopala. Vrlo je važno odmah nakon porođaja obaviti klinički pregled novorođenčeta, gde se prate znaci preskoka u kuku. Ako kuk ispada, to je znak da je iščašen.
* Kako se preventivno može uticati na problem?
– Svako novorođenče i odojče neophodno je da prođe kroz ultrazvučni pregled, koji se obavlja u prvom mesecu po rođenju. Ako je sve u redu, sledeća kontrola je u trećem mesecu. Ova vrsta pregleda se završava između šestog i osmog meseca. Međutim, svi roditelji se ne drže ovog rasporeda jer ne shvataju da kasno otkrivanje poremećaja, na primer u šestom mesecu, umnogome otežava lečenje. Metoda ultrazvukom je najpogodnija za najmanji uzrast i odlično procenjuje stanje kuka, pa je najbolja preventiva. Precizno pokazuje da li se radi samo o slaboj pokretljivosti zgloba, kada je glava butne kosti van ležišta ili o delimičnom i potpunom iščašenju. Osim toga, uz ovu neinvazivnu metodu, pregled kratko traje i može da se radi češće, čak i mesečno.
KOMPLIKACIJE
OPERATIVNO lečenje može dovesti do komplikacija u vidu ograničenih pokreta, bola, izraženog hramanja prilikom hodanja. Može da dođe i do oštećenja prokrvljenosti glave butne kosti, dalje vodi do potpunog propadanja kuka i zamene veštačkim. Ipak, takve posledice su izuzetno retke, ali mogu da se dogode i mladima od samo 16 i 17 godina – ističe sagovornik „Života plus“.
* Osim ultrazvučnog pregleda, koje su druge metode?
– Kod sumnje na ovaj razvojni poremećaj, primenjuje se i radiografija. Snimanje rendgenom je ipak ređe, zbog štetnog dejstva zraka. Veoma retko se obavlja i pregled magnetnom rezonancom. Ta metoda nije dobar izbor za bebe, jer zahteva apsolutno mirovanje. Sa tako malim pacijentima to nije moguće, pa se daje anestezija, što opet nije preporučljivo kod beba. Praktično, magnetna rezonanca se koristi u krajnjoj nuždi, kada se iscrpe druge mogućnosti.
* Kako se leči iščašenje kukova?
– Kad može, primenjuje se neoperativno lečenje koje podrazumeva mekane, dinamičke i nenasilne metode. Ranije se koristila rigidna gipsana imobilizacija, ali je dovodila do trajnog oštećenja kuka, pa se sada koriste terapijske gaćice za odojčad i kod blagih formi poremećaja. Ako se nakon mesec, mesec i po dana stanje ne poboljša, primenjuju se Pavlikovi remeni kako bi se kuk delimično ili potpuno doveo u fiziološki položaj. Za ovu svrhu se koriste i „vok rosen“ šine, one su savitljive, plastične i pomažu da se kuk vrati u ležište.
* Šta se radi ako to ne uspe?
– Kada ustaljene metode ne pokažu uspeh, primenjuje se operativno lečenje. Kod nas u Institutu, operacije ne radimo deci pre navršene druge godine, jer se mogu oštetiti još nedovoljno razvijene strukture u zglobu kuka. Međutim, neke ustanove rade čak i kod beba od četiri i pet meseci. U svakom slučaju trebalo bi dobro proceniti, jer su ovo najveće operacije u ortopediji. Kada se dobro urade, velika je šansa da se mali pacijent izleči. S obzirom na to da se radi o razvojnom poremećaju, nakon operativnog lečenja potrebne su redovne periodične kontrole sve do završetka rasta deteta. Cilj je da mu se omogući normalan život, produži trajanje kuka i izbegne prerana ugradnja veštačkog.
NE STAVLjAJTE IH RANO U DUBAK!
DECU ne bi trebalo pre vremena stavljati da stoje na nogama, već kada osete da to mogu da izvedu sama. U ranom periodu, dok ne očvrsnu, ne stavljajte ih u dubak i u hodalicu. Dok presvlačite i kupate bebe, obavezno radite vežbe.
Tehnika se bazira na savijanju nogu u kukovima i kolenima, a zatim razmicanje kukova. Vežbe su bezbolne, tako da roditelji ne bi trebalo da brinu kada se dete buni i plače, jer time samo pokazuje da mu se ne sviđa što mu mrdaju nožice.
Izvor: Vecernje novosti
Nema komentara