Rivalstvo između dece ne potiče od osećanja koja oni gaje jedni prema drugima, već od njihove potreba da ih roditelji vole. Izgleda da svako dete želi da baš njega vole najviše.
Ako imate više dece, razumevanje dinamike bratskih ili sestrinskih odnosa može vam pomoći da negujete pozitivne odnose u porodici. Osim toga, ako se vaša deca jedna prema drugima odnose na zdrav način i s ljubavlju, i vi ćete više uživati u svojoj ulozi roditelja.
Imajte relana očekivanja
Prvi korkak ka osećanju spokoja u odnosima između braće i sestara jeste da razumete odakle dolazi rivalstvo, i budete sigurni da su vaša očikavanja realna.
Rivalstvo između dece ne potiče od osećanja koja oni gaje jedni prema drugima, već od njihove potreba da ih roditelji vole. Izgleda da svako dete želi da baš njega vole najviše.
Moguće je da taj poriv ima veze sa davnašnjim sećanjima o nadmetanju za hranu koje nije bilo dovoljno. No bez obzira na poreklo, ono što pokreće bitku između dece jeste podsvesno takmičenje za maminu i tatinu ljubav, odobravanje i pažnju. (Drugim rečima, to nije zato što su deca zla, sebična ili hladnog srca).
Sva ljudska bića koja dugo budu u grupi i to ne svojom voljom, moraju imati neslaganja. Deca nemaju urođene veštine (i ne treba to ni očekivati) da nesuglasice rešavaju mirnim putem.
Kada toj priči dodate stalni zahtev da dele imovinu, vreme i prostor, kao i potpuno neobjektivan pojam o pravednosti koji svako dete ima, shvatićete da je reivalstvo između braće i sestara normalno, prirodno i neizbežno.
Psiholozi smatraju da konflikti između braće i sestara nisu sami po sebi loši. Čak naprotiv, mogu biti plodno tlo za učenje važnih socijalnih veština koje uključuju kompromis, pregovaranje i empatiju.
Zato je možda najboljni način da roditelj ostane zdrave pameti, da očekuje konflikt, razume njegove korene, rešava ga kada može… i ne zabori da uvek pri ruci ima tampone za uši!
Autor: Elizabet Pentli, majka četvoro dece koja je sa rođenjem svog prvog deteta počela da traga za načinima boljeg odgajanja. Upravo zbog te svoje lične majčinske perspektive, ona nudi veoma jasna i konkretna rešenja stvarnih životnih situacija sa decom. Danas je priznati stručnjak u ovoj oblasti, napisala je osam knjiga od kojih su neke prevedene na dvanaest jezika. Odlomak iz knjige Roditeljske moći u izdanju Psihopolisa
Izvor: Moj pedijatar
Nema komentara